Moja velika, mrsna, pravoslavna porodica
Ja imam veliku
porodicu. Kad kažem veliku, mislim VEEEEEEEEEEEEELIKU!
Još nisam srela
nekog ko bi mogao da nam parira. Nedavno sam razgovarala sa prijateljima na tu
temu, povod je bio rođenje dvedeset drugog deteta kome sam ja tetka (čisto da
naglasim, radi se samo o prvom kolenu porodišnog stabla –u slučaju moje
porodice usvajamo familiju sekvoja, kao jednu od najvećih na svetu- i ne, ne
znam im svima imena, nikako troje- četvoro da zapamtim!!!). Sa mamine strane ih
je bilo šestoro braće i sestara, a sa tatine osmoro! Zanimljivo, mora se
priznati! (Samo mi nije jasno što se malo nisu presabrali i razmislili o
budućnosti, treba postići sve te svadbe, rođendane, sahrane....) Na žalost, u
sledećem generacijskom krugu, maksimum koji smo dosegli je troje! Stvarno
šteta! Ja bih volela da imam puno dece (ne baš osmoro), al’ o tom’ potom!