Porodična sekvoja

Moja velika, mrsna, pravoslavna porodica

Ja imam veliku porodicu. Kad kažem veliku, mislim VEEEEEEEEEEEEELIKU!

Još nisam srela nekog ko bi mogao da nam parira. Nedavno sam razgovarala sa prijateljima na tu temu, povod je bio rođenje dvedeset drugog deteta kome sam ja tetka (čisto da naglasim, radi se samo o prvom kolenu porodišnog stabla –u slučaju moje porodice usvajamo familiju sekvoja, kao jednu od najvećih na svetu- i ne, ne znam im svima imena, nikako troje- četvoro da zapamtim!!!). Sa mamine strane ih je bilo šestoro braće i sestara, a sa tatine osmoro! Zanimljivo, mora se priznati! (Samo mi nije jasno što se malo nisu presabrali i razmislili o budućnosti, treba postići sve te svadbe, rođendane, sahrane....) Na žalost, u sledećem generacijskom krugu, maksimum koji smo dosegli je troje! Stvarno šteta! Ja bih volela da imam puno dece (ne baš osmoro), al’ o tom’ potom!

Mali slikoviti prikaz, za lakše sagledavanje situacije
A nas dvanestoro još uvek nemamo svoje grane! Omg!!!!

Odrastanje u malom gradu je uvak nosilo opasnost sa sobom da je predmet obožavanja potencijalno- ne daj Bože i krvni srodnik! Srećom, nivo aktivnosti u mom emotivnom životu tokom srednje škole je bio toliki da su sve opasnosti bile svedene na minimum! Ma ja to ciljano da ne bih pravila probleme roditeljima! :)

Bake i deke sa obe strane smo posadili i krivo mi je zbog toga, ima nečeg neverovatno divnog u tom odnosu bakadeka vs unučići. Ja sam potomak dva para tipičnih Srpskih seljaka i jako sam ponosna na to! Privilegija je imati selo! Sve sam ih zapamtila, ali bih volela da sam mogla više da se družim sa njima. Ipak su to bile najslađe priče o mladosti i prošlom vremenu, pogače, sarmice, pite, sir i kajmak, krompiri u žaru, slatko od šumskih jagoda, majske ruže, vunene čarapice, krofne, bombone, džem od šljiva (tada sam bila isuviše mala da me interesuju drugi produkti os šljiva)... na svetu!

Divno je to- imati tako brojne rođake! I tu može da se odredi tipologija ujaka, ujni, tetki i teča, braće, sestara... stvarno nas ima raznih!

 Evo, recimo, jedan od tipova tetki: oniža, punija, seda, sa cvikerima- zanimljiva količina podataka kojim raspolaže! Iako nije studirala, pouzdano zna da je ETF u Novom Sadu čak tri puta teži nego u Beogradu! I da tu ima jedan profesor koji baš mrzi studente i koji bez obzira što znaš SVE, ne pušta da prođeš ni sa šesticom! Kakav maler!

Ili, jedan od tipova strini (koji se u velikoj meri poklapa i sa nekim od profila tetki): oniža, punija, bez cvidža: redovno se brine za emotivni život svojih potomaka ( ccc, završila fakultet, a nema dećka, jadno dete, mora da je zastranilo od svog tog učenja!), kao i o trenutnom bilansu stajanja na vagu! To mi je oduvek bio najomiljeniji deo ( s obzirom na činjenicu da sam 90% svog života bila- kako se to kaže elegantno popunjena- čitaj: debela krofnica! ) Naravno, ukoliko ne možeš da pojedeš petnaestu palačinku koju su ti stavili u tanjir, ili si na dijeti, ili su palačinke prežilave, pa ne mogu da se jedu! A u slučaju da pojedeš svih petnaest, nije ih očigledno(!!!!!) bilo dovoljno! I tako u nedogled! A nekad je jednostavno sam pogled dovoljno slikovit da shvatiš da su ti se dimenzije po x, y i z osi približile po vrednostim! 

Zamislite koliko je u nekim trenucima bilo teško odrastati kao jedan od najmladjih članova (pri tome i najgojazniji, sa smejalicama na obrazima koje su svi uživali da po slobodnom nahođenju razvlače do mile volje) pored toliko braće i sestara... uuuuu, znali su da budu baš surovi! Sreća, u tim godinama su me zaobišli cvikeri, proteze (mada su me šerpica frizura i pegice verno pratile) pa da freak show bude na nivou!

Naravno, po završetku fakulteta (koji je tada bio topic 1 za razgovore), kao glavna tema razgovora nametnula se meni omiljena i neiscrpno inspirativna tema zvana Kadćešdaseudaš? Naravno, kako godine odmiču, (pobogu, uskoro punim 25!!!!! i na sve sam sigurnijem putu da postanem babadevojka), intenzitet pitanja i saveta je sve veći! Ranije, u takvim trenucima mi se menjala frizura i krvni pritisak, a sad se uglavnom samo smejem! Navikne se čovek :)

Bez obzira na sve to, sve ih jako volim! Naravno, nemam sa svima jednako bliske odnose, ali ih volim! Još jedan podatak- moja najstarija sestra od tetke ima 44 godine, a najmlađa od strica ima 4!!!! Dakle, skoro pa dve generacije između! I gle čuda, upravo najbolji odnos imam sa sestrom od 44, sestrom od 34, i sestrama od 6 i 4 godine!

A pre godinu dana sam postala i baka, doduše, u dugom kolenu... 

Naravno, kao i sve, velika porodica sa sobom nosi i onu drugu, mračnu stranu... Ali, život ide dalje, i na nama koji smo ostali je da se trudimo da stablo i dalje raste!